ISO standardi serije 14000

Serija standarda ISO 14000 nastala je kao odgovor na svakodnevno povećanje brige o životnoj sredini kao i proporcionalnom povećanju broja zakona koji obrađuje ovu materiju, odnosno kao sredstvo da se pomogne svakoj organizaciji da postavi svoje poslovanje na način da odgovori na rastuće zahteve zaštite životne sredine. Pored izbegavanja problema od strane mikrookruženja i zakonodavstva usled nepridržavanja ekoloških normi, organizacije koriste sisteme ekološkog upravljanja kao svoju konkurentsku prednost, nudeći proizvode koji sa jedne strane ne štete životnoj sredini, a nastali su kroz proces koji sam po sebi ne može da naudi prirodnom okruženju.
Sam proces implementacije podrazumeva nekoliko faza. Kao prvo, od najvišeg rukovodstva očekuje se da definiše ekološku politiku organizacije, i obezbedi da ona odgovara prirodi, obimu i ekološkim uticajima njenih aktivnosti, proizvoda ili usluga, kao i da se obaveže na kontinualno poboljšanje i usaglašavanje sa relevantnim zakonskim i drugim propisima.
Po formulisanju ekološke politike, prelazi se u fazu planiranja, u cilju ostvarenja ekološke politike. U ovoj fazi, organizacija treba da:
• identifikuje, vrednuje i upravlja ekološkim aspektima i uticajima koji ti aspekti imaju na proizvodnju, proizvode ili usluge organizacije;
• identifikuje zakonske i druge interno propisane zahteve;
• identifikuje propisane ciljeve za svaku relevantnu funkciju u organizaciji, u skladu sa ekološkom politikom;
• donese planove ekološkog upravljanja i programe kako bi sprovela postavljene ciljeve.
U fazi primene i funkcionisanja, organizacija treba da:
• definiše, dokumentuje i objavi organizacionu strukturu kao i uloge, odgovornosti i ovlašćenja svih učesnika. Pored ovoga, neophodno je i obezbediti postojanje ljudskih, finansijskih i tehnoloških resursa, kao i da se odredi predstavnik rukovodstva odgovoran za sprovođenje programa;
• ustanovi sistem interne i eksterne razmene informacija o zahtevima i očekivanjima, koji proizilaze iz sistema ekološkog upravljanja, kao i da dokumentuje postupke, njihovo sprovođenje, kao i tekuća stanja po pitanju sprovođenja određenih postupaka;
• ustanovi i održava sistem upravljanja dokumentima kao i sistem arhiviranja, koji će biti u skladu sa zakonskim regulativama i internim propisima.
U fazi proveravanja i korekcije, uspostavlja se kontrolna funkcija sistema ekološkog upravljanja i to kroz:
• praćenje i merenje efektivnosti upravljačkih aktivnosti;
• korektivne i preventivne mere po pitanju neusaglašenosti;
• održavanje zapisa o obuci, proverama i ocenjivanju;
• sprovođenje preispitivanja sistema ekološkog upravljanja.
Poslednja faza predstavlja preispitivanje od strane rukovodstva, kako bi u vremenskim intervalima koje odredi preispitalo sistem ekološkog upravljanja i na taj način obezbedilo njegovu neprekidnu podobnost, adekvatnost i efikasnost. Preispitivanje obuhvata:
• preispitivanja opštih i posebnih ciljeva i učinaka;
• nalaze proveravanja sistema ekološkog upravljanja;
• ocenjivanje efikasnosti sistema ekološkog upravljanja;
• ocenjivanje pogodnosti ekološke politike u svetlu promenjenih zakona, napretka u nauci i tehnici, kao i izmena priozvoda i aktivnosti organizacije.